Полумасни сир измуљан са јајима и ситном туцаном паприком испуни велике бабуре, зелене. А заклопимо их црвеним полуткама омањег парадајза. Све то пржимо на зејтину. Окрећемо и пазимо да са свих страна бабура буде добро пржена. Кад је бабура пржена, смеса од јаја, сира и туцане паприке набубри, тако да се има утисак како ће лепо обојена бабура експлодирати. Ломи се црна, танка погача, коју су на Енглезовцу јели од вајкада. А пије се хладна шљивовица.

Тек се после износи ЧУБУРСКИ БЕЋАРАЦ као главно јело. У ствари, комади посног свињског меса добро се издинстају, скоро да би могли и такви да се служе. Онда се на један килограм меса натру четири главице црна лука, па кад лук већ почне да жути, саспу се на резанце сечене бабуре, дуге паприке и феферони. Помало се додаје и врела вода, кап по кап. На другој страни, ољуште се патлиџани - јабучари и исеку на кришке, па се у целу ову смесу меса, лука и паприка баце и измешају. То све после кључа тихо и постаје гушће.

Пошто је ово јело много љуто, једе се из мањих тањира, али прстима. Умаче се. Обично се пију јака вина пресечена ударом соде. Само један штрц, до дна. Чубурци не маре за слаткише, али зато после бећарца обавезно секу хладну лубеницу. Тако се слободно може закључити да је епилог овог ручка добра лубеница. Иначе, касније, свако пева за себе.

А дешава се да на муклом басу жице саме од себе погину. Удварање је обавезно и без неке нарочите етикеције. Гости су у свакој прилици закићени.

Уколико пију кафу, на лицу места је мељу у ручном млину.