од лат. figere, учврстити

Концепт фиксације неодвојив је од генетске концепције либида и Фројдове теорије несвесног. Фиксацију одликује то што свако људско биће, а нарочито неуротично, носи печат искустава из детињства која су му представљала извор задовољства, и што у неким случајевима остаје везано за ту врсту задовољстава, на мање или више очевидан начин. У оним случајевима у којима је либидо "фиксиран" за одређене типове "објеката", он остаје организован у складу с карактеристичном структуром еволутивног ступња на коме је дошло до дотичне фиксације. Изузетно је занимљиво то што фиксација не обухвата искључиво либидинални објекат, већ читаву структуру активности која одликује дати ступањ. 

Фиксација за аналну фазу би на тај начин могла да објасни опсесивну неурозу и карактер особа које пате од ове опсесије.Фиксација је, дакле, у неку руку исходиште потискивања, као његова почетна фаза: тада се говори о примарном потискивању Urverdrangung.То примарно потискивање омогућава потискивање у ужем смислу: оно у исто време фиксира и привлачи елементе који ће бити потиснути и који, уосталом, представљају објект одбојности за неку вишу инстанцу.

Фиксацију омогућују, с једне стране, фактори историчности а с друге, конституционални фактори; тако се неки "предиспонирани" појединци који инвестирају сваки либидинални положај који једном освоје, задржавају на њему помоћу депресије, страхујући да на следећем положају неће наћи неки задовољавајући супститут.