ЈАНКО ЈАНКОВИЋ (1909 −1944) − ОБАВЕШТАЈАЦ У РЕДОВИМА
СПЕЦИЈАЛНЕ ПОЛИЦИЈЕ

Почетак Другог светског рата и окупација Југославије донели су промене у Управи града Београда. Формирано је ново одељење, тзв. Специјална полиција, позната по свом озлоглашеном IV Антикомунистичком одсеку. На његовом челу најдуже је био Божидар Бећаревић. Посао овог одсека је био: сузбијање комунистичке акције и порпаганде, проналажење и хватање комуниста, ислеђивање њихове крвице, кажњавање. У одсеку је радио на месту шефа картотеке Специјалне полиције, Јанко Јанковић, иначе кум и пријатељ Божидара Бећаревића.

Јанко Јанковић је рођен у Крагујевцу где је завршио основну школу, након чега је прешао у Београд и запослио се при Управи града Београда. Од 1940. године био је шеф картотеке Опште полиције при Управи града Београда. Исте године се преко свог рођака, револуционара Немање Марковића повезао се са члановима Покрајинског комитета Комунистичке партије Југославије за Србију и почео да им пружа обавештења о раду Специјалне полиције и Антикомунистичког одсека. Преко курира био је повезан са секретаром Покрајинског комитета за Србију, Благојем Нешковићем. Обавештења која је давао су се односила на спискове лица чије се хапшење припремало, важнија саопштења Специјалне полиције и извештаје. Нарочито важни су били досијеи о томе како су се ухапшени комунисти држали у Специјалној полицији, шта су све и кога све од својих сарадника одали, на основу чега је Комунистичка партија могла да заштити своје чланове. Сматра се да је Јанко Јанковић на овај начин помогао посредно и непосредно око 2000 лица, махом комуниста. Његова активност је остала неоткривена све до 1943. године, када је у великој провали ухапшена Вера Милетић, која је тада држала везу са Јанком Јанковићем и која је на саслушању одала овај податак. Сазнање да Јанко Јанковић помаже комунистима, био је велики шок за Специјалну полицију, нарочито за шефа отсека Божидара Бећаревића, који му је био уједно и кум и пријатељ. Божидар Бећаревић је издао налог за његово хапшење, што је спровела група агената на челу са Раданом Грујичићем која је у ноћи 8. октобра упала у Јанков стан и ухапсила га. Јанко Јанковић је најпре саслушаван у Специјалној полицији, а затим га је 18. децембра преузео Гестапо, а потом је био пребачен су у логор на Бањици, 17. априла 1944. године.

Упркос великој психофизичкој тортури којој је био изложен, није одао ниједног сарадника за кога полиција није већ знала, а сарадњу са комунистичким покретом признао је само за 1943. годину. Јанко Јанковић је стрељан 27. априла 1944, године у Маринковој бари. 

За заслуге учињене Комунистичкој партији никада није одликован, а иза њега је остао син Драган.