"Лепота је нешто животињско, уколико није удружено са умом."
( Демокрит )
Дарови
Рајтвуд, Калифорнија
21. октобар, 1949.
Поштовани господине Орвел,
Врло љубазно од Вас што сте тражили од својих издавача да ми пошаљу примерак ваше књиге. Стигла је док сам био у сред посла који изискује много читања и проверавања референци; будући да сам, због лошег вида, принуђен да смањим обим читања, морао сам да сачекам дуго времена пре него што сам био у стању да се упустим у читање 1984.
Слажем се са свим што су критичари до сад писали и мислим да не морам да Вам понављам, још једанпут, колико је Ваша књига изузетна и фундаментално важна. Дозволите ми да уместо тога говорим о ономе чиме се књига бави – коначном револуцијом.
Први наговештаји филозофије коначне револуције, револуције ван политике и економије, која има за циљ потпуно психолошко и физичко потчињавање појединца, могу се наћи код Маркиза де Сада, који је за себе сматрао да је наставио и употпунио идеје Робеспјера и Бабеуфа. Филозофија владајуће мањине у 1984 је садизам који је доведен до свог логичног закључка: превазилажења и одбацивања секса. Но чисто сумњам да би у стварности политика директног угњетавања могла да потраје.
Верујем да ће владајућа олигархија пронаћи мање напорне и штедљивије начине управљања и задовољавања своје жудње за моћи, и да ће ови начини наликовати оним које сам описао у Врлом новом свету. Недавно сам имао прилике да проучавам историју биомагнетизма и хипнозе, и запрепастио сам се како је свет, читавих сто педесет година, одбијао да озбиљно размотри открића Месмера, Брејда, Ездајла, и других.
Делимично због преовлађујућег материјализма, а делом због свог утицајног угледа, филозофи и научници деветнаестог века нису били вољни да истражују чудноватије аспекте психологије – оне који би за практичне људе, као што су политичари, војници и полицајци, били употребљиви у циљу контроле.
Захваљујући својевољном незнању наших предака, коначна револуција је одложена за пет или шест генерација. Још једна срећна околност била је Фројдов неуспех са хипнозом, и његово последично обезвређивање хипнозе. Ово је одложило примену хипнотизма у психијатрији за најмање четрдесет година. Али, сада се психоанализа комбинује са хипнозом… а хипноза се постиже лако, и неограничено продужава путем употребе барбитурата, који индукују хипноидно и сугестибилно стање чак и код најтврдоглавијих субјеката.
Верујем да ће светски владари у наредним генерацијама открити да су условљавање деце и нарко-хипноза ефикасније средство контроле од пендрека и затвора, а да се жудња за моћи може сасвим задовољити и навођењем људи да заволе своје ропство исто толико колико и шибањем и присиљавањем на послушност.
Другим речима, предосећам да је страхоти 1984 пре суђено да се преиначи у кошмарни свет сличнији оном који сам замислио у Врлом новом свету. Промена ће се десити из потребе за повећањем ефикасности. У међувремену, наравно, може да се деси неки велики биолошки или атомски рат – у ком случају ћемо имати ноћне море неке потпуно друге, незамисливе врсте.
Хвала Вам још једном на књизи.
Искрено Ваш,
Олдoс Хаксли