Песма као емоционално-интелектуална категорија не супротставља се Материји. Оне чине јединство у свом заједничком непоштовању Смрти.

О МОГУЋНОСТИМА ЛОГИЧКО-МАТЕМАТИЧКЕ АНАЛИЗЕ КОСМОСА И ПЕСМЕ 

Свемир је логичан, изјављује британски астроном и астрофизичар Фред Хојл, творац најновије веома занимљиве хипотезе о настанку Свемира. Шта можемо извући из ове његове тврдње? Пре свега - да је Космос подложан логичко-математичкој анализи наше свести. Из овог даље следи да је откривање његове суштине могуће зависно од услова истраживања и могућности теоријског уопштавања.

Логичност Свемира у извесном смислу је виша од оне са којом се срећемо у свакодневном односу са стварима. Већ је доказана ирелевантност физичких и хемијских закона у космичким размерама, а посебно приликом испитивања његовог настанка и суштине. Поставе се закони и утврде појмови који важе до извесне границе теоријског уопштавања. Онда се на основу тих закона проналазе нови који елиминишу претходне. Једна сфера је савладана, улази се у нову која тражи друге појмове и шира теоријска објашњења за своју коначну спознају. 

Ова виша логичност Космоса истоветна је са логиком коју поседује нова поезија. Космос у малом, нова поезија у себи крије гробље већ признатих поетских па и физичко-хемијских и морално-правних закона и канона. Ипак, то јој нимало не помаже да избегне немилосрдну логичко-математичку анализу наше свести. Као и код истраживања Космоса, ми ћемо уместо срушених постављати нова правила, вршити уопштавања, улазити у нове сфере, кретати се све дубље ка срцу Песме.

Ако у тој математичкој анализи оцењујемо и енергију њеног језика, необично је важно да одредимо број који показује колико је у тренутку стварања била повећана валентност песниковог духа (свести). Ово под условом да валентност схватамо шире но што је дефинише хемија, као способност песниковог духа да асимилира различите појмове спољњег и унутарњег света градећи са њима стабилна једињења која називамо песмом.