[Праг, 1. август 1920]
Недеља, увече

Пожуримо, дакле, ево могућности, имамо је сваке седмице; како то да ми није раније пала на памет? Дабоме, морам најпре да имам пасош, а то није баш тако једноставно како ти мислиш, готово је немогућно без Отле: Путујем брзим возом у суботу по подне, стижем отприлике (сутра ћу се обавестити о тачном реду вожње) у 2 сата ноћу у Беч. Ти ми, у међувремену, већ у петак, купујеш карту за недељни брзи воз за Праг; телеграфишеш ми да си је купила, јер без тог телеграма не бих могао да путујем из Прага. Сачекујеш ме на станици, и имамо више од 4 заједничка часа, а у 7 сати изјутра, у недељу, путујем натраг.

Ето, дакле, могућности, додуше донекле суморне, само 4 уморна ноћна часа да будемо заједно (и где? у неком хотелу на станици „Фрања Јосиф”?), али ипак могућности; она се, међутим, да и значајно побољшати тиме што ћеш ми ти - само је питање да ли је то могућно - доћи у сусрет до Гминда, а у Гминду ћемо преноћити. Гминд је аустријски, зар не? Не треба ти, значи, никакав пасош. Ја тамо стижем вероватно око 10 сати увече, можда и раније и враћам се брзим возом у недељу (у недељу се свакако лакше добијају места), у 11 сати пре подне, а можда и касније, ако касније има неки пролазни путнички воз. Како би ти могла да допутујеш и отпутујеш, не знам.

Па шта кажеш ? Необично ми је да те сад питам, а цео дан сам с тобом разговарао.