Најкасније 9. септембра 1943

НАПИСАНО НА ЗИДУ ЋЕЛИЈЕ У ЗАТВОРУ ГРАДА ОСТРОВA
 
Некада сам волела вољу, слободу, пространост, тако да ми је тешко навикнути се на заточеништво. Име Зоја преведено са грчког значи живот.
 
Ах, како желим да живим, да живим......

ПИСМО Породици

Здраво, драги моји родитељи, тата, мама, драге сестре,  Валечка, Панечка, Шура, драги брате Боречка.

Пишем вам из затвора последњи пут. Добићете писмо након моје смрти.
 
Слатки моји, годину дана нисте добили ништа о мени. Лутала сам али нисам заборавила на вас. Ухапшена сам у фебруару и била сам у самици два и по месеца. Сваког дана сам изчекивала стрељање. Мама, било је страшно али све сам издржала.
 
Пребацили су ме у  камп у Пскову где сам била два месеца. Успела сам да побегнем и будем са нашима. Поново сам послата на задатак и поново ухапшена и сада сам у истом затвору већ други месец.Тукли су ме шипкама по глави и мучили. Чекам стрељање, више не размишљам о животу, мада драги моји, стварно желим да вас видим, загрлим и исплачем на грудима и упијем сву твоју тугу мама.
 
Да нисам ухваћена други пут, била бих код куће у септембру. Очигледно, таква је моја судбина и не љутим се на њу. Испунила сам своју дужност. Драги моји будите поносни што нисам окаљала ваше презиме и моју част. Умрећу, али знам зашто.
 
Мама, не убијај се, не плачи. Волела бих да те утешим али ја сам веома далеко иза решетака са гвозденим и чврстим зидом. У затвору често певам песме, а затвор све слуша.
Ова песма говори о мом животу и тужној смрти:

            Не плачи, не плачи драги,
            Не буди тужна стара мајко.
            Разбићемо фашисте.
            И доћи кући опет.
 
            И није умрла, није се вратила.
            Из затвора Острово,
            Убијена је ноћу
            У затвору крај зида. 

Друге девојке ће вам рећи о мени ако су живе...Још једном, молим вас, немојте да плачете. Мој последњи поздрав тетки Лиси, ујаку Вани, Лени и свима, свим мојим пријатељима, породици, познаницима.
 
Љубим вас све јако, јако.
 
Збогом, заувек.

Моје тело ће бити на острву иза затвора, поред пута у црној изгорелој хаљини, а ти си купила црвену мајицу и руске чизме.

Ваша ћерка Зоја,
 
                            Збогом, збогом