01:00 - Спавам. У сну ми се рађа један литерарни мотив. Обрађујем га у сну, извлачим му суштину, обрћем, преврћем...

02:00 - Будим се. Закључујем да је тај мотив само делимично употребљив. Захтева велике корекције или пак ишчезава и расплињује се као сваки други доживљај из сна. То ми се често дешава па се много и не узбуђујем. Настављам да спавам као да се у ствари ништа и није догодило.

06:30 - Устајем и идем по новине, хлеб и остале намирнице. Ћаскам мало са продавцима. Већина њих добро ме познаје. Понекад се и дуже задржим у разговору са њима.

07:30 - Позивам чистачицу наше зграде на чашицу ракије. То је једна врло вредна и весела жена. Успут делим комплименте женама из наше велике куће које журе на посао, на пијацу итд. Имамо дивних другарица у кући (од 8 до 35 година). Старијих нема у последњих двадесет година.

08:00 - Будим своју другарицу да иде на посао. Она се брани, рита се, грди, завлачи се под ћебе, а ја је упорно увјеравам:
"Иди на посао, рад оплемењује!"
"Оплемењује вражју матер!" - протеже се она и појури да ме бије, па се тако сасвим расани.

08:30 - Почињем са читањем дневне штампе. Успут доручкујем оно што сам сам припремио. Половину ми је отела жена. Ипак не остајем гладан.

10:00 - Пошто сам сву штампу прегледао, прочитао оно што ме је занимало, остављам је по страни и размишљам о најактуелнијим догађајима у свету.

10:30 - Од овог времена па све до 13 часова, увек сам понешто писао. Сад ми то време често промакне, ни сам не знам како, у разговору с важним посетиоцима: новинарима, писцима, ђацима.

13:00 - Неко звони на вратима. Отварам. Један малиша из мог комшилука жели да му помогнем нешто око домаћег задатка. Тема је гласила: "Бранко Ћопић у југословенској књижевности". Не могу да одбијем тако слатког малишу, али пристајем само да му кажем неколико речи о себи. Остало препуштам њему и његовом знању.

15:00 - Ручам. И то код таште, а њој није дорастао ни један кувар на свету. Она је иначе пензиосани професор хемије. Спремам се да за који дан, на њеним вратима окачим фирму: "Товилиште код тетка Савке".

15:30 - Са ручком је готово. На реду су слаткиши. Немам речи да изразим своје задовољство и похвалим предивне колаче.

15:45 - Нигде ме нема. Спавам мртвим сном тако да ме не би могла пробудити ни почасна паљба испред стана.

18:00 - Најзад сам успео да се пробудим. Потребно ми је ипак још неколико минута да бих се расанио. Протежем се и одлазим на умивање.

18:30 - Јављам се својој мами. Иако сам још одавно био дете, своју мајку волим и ценим више од свега. Врло често пожелим да будем са њом насамо, да поразговарам о мом детињству, успоменама на прошлост, на завичај.

19:00 - Заказујем вечере и састанке са пријатељима, рођацима и познаницима. Када сам са њима мени је најпријатније. Осећам се врло угодно у тим тренуцима, па пожелим да време стане.

20:00 - Полазим са мајком, таштом и другарицом у позориште, биоскоп или пак на неки концерт. Ако је за данас заказана вечера, онда још боље. Врло често идем и у посете својим познаницима.

24:00 - У ово време најчешће одлазим на спавање.

Ето тако изгледа мој стандардни радни дан, а поред тога постоји и безброј варијација. Много путујем по свету, по књижевним вечерима и разним приредбама. Најдивније тренутке провео сам на обали Бајкалског језера у друштву једног сибирског песника.