РЕФОРМАЦИЈА И РЕПРЕСИЈА:
ДВАДЕСЕТЕ ГОДИНЕ XVI ВЕКА

Модел друштвеног живота, чије смо почетке пратили у променама модернизације Европе у XVI веку, одредио је развој европ­ске цивилизације следећих пола миленијума. Трансформацијски ме­ханизми који су с различитим последицама и различитим интензитетом у времену деловали у области аграрног живота, као и у све ширем градском сектору, производили су беду, чији су карактер и димензи­је били без преседана. На прагу овог полумиленијума и у домену друштвених установа и друштвеног менталитета налазимо покушај новог одговора на овај „изазов времена".

Проучавања генезе капитализма и почетне фазе капиталистичке експанзије показала су битне разлике. Не упуштајући се у подробна разматрања, може се рећи да се овде назиру три врсте раног капи­тализма: „аграрни", „трговачки" и „индустријски". Ове дефиниције су условне, јер само констатују у ком домену се запажа најбржа динамика промена и највећа акумулација капитала. У сва три слу­чаја низак ниво плата а, с тим у вези, низак животни стандард широких маса, имао је важну улогу као инструмент ових промена, као резултат тежњи поседничких класа максималном повећању про­фитне стопе. Ове тежње нису се могле свуда остварити. 

Много шта указује на то, на пример, да у Холандији, осим периода прехрам­бених криза није било тако великог и наглог пада реалних плата, као у другим земљама. Општа тенденција у XVI веку, као што је то показао пре више година један од пионира проучавања историје коњуктуре, Еарл Хамилтон, је пад реалних плата. У вези с тим, „инфлација профита" постајала је једна од развојних полуга раног капитализма. То се може сматрати, заједно с нужношћу стварања слободног тржишта радне снаге, једним од аргумената који пове­зују ранокапиталистичку еволуцију с пауперизацијом. То објашњава универзалност проблема сиромаха у Европи XVI века. Покрет реформе социјалне заштите коју су градови у то време започели, пред­стављао је, дакле, одговор на преображаје, чији су главни носиоци били градови. Он је требало да ствара услове који погодују овим преображајима и нивелишу друштвене напетости које су настајале као њихова „споредна последица“.