Резиме друштвених реакција

Сва три ступња цивилизације машина оставила су дубоке трагове у друштву. Сваки од њих је променио околину, изменио физички изглед градова, искористио одређене изворе и одбацио неке друге, одабрао одређену врсту робе и одређене начине деловања, те модификовао заједничко техничко наслеђе. Нашу садашњу цивилизацију машина чини укупан збир ових ступњева, замењен, помешан и контрадик­торан, који и поништава, али и додаје силе том збиру. Поједини аспекти ове цивилизације су у потпуном распаду; поједини су још увек живи, али се о њима уопште не размишља, док су поједини у самом зачетку развоја. Када бисмо ово сложено наслеђе назвали добом моћи или добом машина, прикрили бисмо више чињеница о њему него што бисмо их открили. Ако се чини да у данашње време машине доми­нирају нашим животима, то је само због тога што је друштво више поремећено него што је то било у седамнаестом веку. Међутим, заједно са позитивним променама околине, изазва­ним утицајем машина, појавиле су се и реакције друштва усмерене против њих. Упркос дугом периоду културолошких припрема, машине су наишле на инерцију и отпор; уопштено говорећи, католичке земље су их много спорије прихватале него протестантске, као што је и пољопривредним регијама требало много више времена да се саживе с њима у односу на рударске области. Они аспекти живота суштински супротстављени машинама и даље постоје - институционализовани живот цркви, иако често покоран капитализму, остао је ван натуралистичких и механицистичких интереса који су потпомогли ра­звој машина. Из тог разлога су се машине у одређеној мери мењале и скретале са зацртаног пута развоја под утицајем реакција људи које су оне стварале, или су се мењале на начин на који су биле при­сиљене. Многа друштвена прилагођавања настала су као резултат машина, а била су далеко од првобитних замисли филозофа доба индустријализма. Они су очекивали да ће се старе друштвене институције феудализма стопити са новим поретком; нису очекивали да ће можда поново испливати на површину у свом јасном облику.

Међутим, само су у уџбеницима из економије појмови еко­номског човека и доба машина заувек задржали чистоту својих иде­алних слика. Још пре него што је палеотехнички период био у свом пуном замаху, њихове слике су већ биле помућене; слободну такмичарску борбу спречили су на самом почетку споразуми у тр­говини и колаборација индустријалаца против синдиката, управо оних који су се за све то и сами гласно залагали. А одступање од машина, предвођено филозофима, песницима и уметницима, појавило се баш у тренутку када је изгледало да су силе утилитаризма врло кохерентне и поуздане. Успеси технике само су појачали свест о вредностима које нису биле укључене у механицистичку идеологију - вредности које су биле изведене, не из машина, већ из других области живота. Било каква ваљана процена доприноса машина цивилизацији мора рачунати на ове различите врсте отпора и компензација.