У данашње време либералних закона који се тичу  дечјих права, деци су дате толике слободе да се неминовно урушавају породични односи у друштву и губи сваки ауторитет родитеља који би реално требао да има значајан утицај према својим првим потомцима, односно својој деци.

Родитељ треба строго да пази на своје понашање, не сме чак ни да изгрди дете било оправдано или не,јер то може да има одређене консеквенце по њега, па тако може да заврши и код психолога или судије за прекршаје. 

Прутићи,варјаче,каишеви као проверено добре васпитне методе наших родитеља су отишле у заборав. У случају њиховог коришћења можете комотно обући пругасто одело и отићи на продужени викенд међу зидине опасане бодљикавом жицом, негде на периферији града, а за оне мало нежније у коришћењу “справа за мучење” своје деце, обично следује пун пансион међу решеткама у самом центру дотичног града.

Наравно овде причамо о умереним методама васпитања приручним средствима, а свака злоупотреба прекомерне силе је својевртсан злочин, што свакако „нормалан“ и одговоран родитељ добро зна. Дете би обично у наше време имало неку флекицу на гузи или црвенило на длановима,што је и њима било донекле прихватљиво. Из тога су они извлачили корисне поуке и постајали бољи људи, а не размажена деришта која не знају за ни за какав ред и прихватање својих обавеза. Притом таква деца би увек хтела да буду у центру пажње као циркуски мајмуни, исисавајући бесомучно и без милости енергију из својих родитеља.

Дошло је доба да су деца умислила да су много паметнија од родитеља и да су они дужни сваку њихову жељу да испуне и сваки хир истрпе,уз прећутну сагласност родитеља а без права приговора. Да ли родитељи имају “чаробни штапић” за тако нешто или не и колико ће дуго моћи да ћуте а да у једном тренутку емотивно не прсну, то је већ њихов проблем који морају да реше сами,уз стручну помоћ или кроз специјализоване установе за преваспитање.

У сваком случају родитељима је веома сужен простор и ограничене ингеренције за одгајање деце по сопственим мерилима. Скоро да је укинут традиционалан начин васпитавања који се показао далеко ефикаснији и педагошки делотворнији од савремених демократских метода у одгоју и правилном усмеравању нових генерација. У том командном ланцу проистеклом из вековних хијерархијских односа у породици,улоге су се замениле. Није редак случај да деца командују и преузимају улогу поглавице у породици, иако су материјално и емоционално зависна од родитеља. Многи од њих се крију у кенгуровој торби родитеља дуго после пунолетства и захтевају да буду лепо ушушкани и савршено безбедни. На тај начин  мало по мало поткопавају најјаче стубове државе,подривају темеље шире или уже друштвене заједнице, а све под изговором борбе за људска права и увођења бесконачне толеранције. 

У мом случају, после једне безазлене свађе са ћерком карактеристичне за многе породице, а расправљало се о младалачком бунту ,школским протестима ,блокадама саобраћаја и уопште о начину понашања две различите и често супростављене генерације, дошло је до мало грубљих речи и повишених тонова са обе стране. Моја двадесетогодишња ћерка, у духу нових „слободарских-џендер“ времена, је одлучила да прекине сваки контакт са мном и спроведе свој  “завет ћутања”. Чуо сам преко моје жене и других људи,јер ми смо прекинули вербалну комуникацију, да она захтева да се ја њој извиним, сматрајући ме реметилачким фактором наше породице.

Помислио сам; “ Да ћерко моја драга” учинићу то ако се пре тога ти мени,као старијем човеку кога треба бар испоштовати како то налажу правила бонтона и који те је одгајио са свим својим расположивим капацитетима, петнаест  пута искрено извинеш за:

1.   Све моје непроспаване ноћи и поремећаје сна када сам те ноћу обично између 1 и 3 сата по локалном времену, носао и носао због грчева у стомаку уобичајене за већину беба одојчади у прва три,четири месеца живота или када сам те касније ноћу возио у дежурне болнице због упале уха или изненадних алергија и остајао тамо до пред зору,док се не заврше неопходни прегледи.

2.  За сва летовања које сам организовао на морима, углавном Егејском а једном и Јадранском, а у ређим случајевима на језерима,бањама па и планинским одмаралиштима у нашој земљи, укључујући у то све могуће припреме које се подразумевају, као на пример: тражење повољног аранжмана,уплате у агенцијама,припреме кола за пут,вађење зелене карте и здравствених осигурања, налажење успутних преноћишта у случају далеких дестинација, куповину неопходних потрепштина и реквизита за таква задовољства потребна на породичном одмору,па и саму вожњу која изискује извесне напоре тела и ума.

3. За све моје дуге шетње Дунавским кејом и касније кад си мало порасла ,за све вожње у Луна парку нарочито у возићу,“балерини“ и електричним аутомобилчићима којима сам ја управљао не би ли се у тој вратоломној вожњи што више сударали са другим шареним аутићима, и тако измамио осмех на твом лепом лицу .

4.  За сва санкања на којима сам те водио, нарочито на најопаснијим стазама у граду код базена “Кошутњак”, и санкајући се са тобом излагао те непотребној опасности од превртања и могућности да добијеш неку промрзлину а све из добре намере да осетиш чаролију на снегу.

5. За све изласке са тобом у дечје играонице,луткарска позоришта и новогодишње сајмове јер нисам знао како си се тамо осећала и да ли су ти таква места причињавала задовољство или тешка разочарења,а све у циљу да разбијемо монотонију кућног простора.

6. За то што сам после двадесет пет година стао на клизаљке и водио твоју маленкост у ледене дворане да те учим клизању на леду и тако ризикујем да доживиш неку од  повреда типичних за ову „клизаву“ рекреацију, мада сам сигуран да сам те чврсто држао за ручицу.

7.  За све активности на којима сам ишао са тобом и здушно те бодрио, као што су биле Енглески језик, Часови балета и Школа плеса, и што сам та два три сата потрошио у вожњи,шетњи по околним улицама или разгледању свакојаких дућана и спортских радњи, уместо да  поподневно време након посла проведем у спавању,читању или вожњи бициклом.

8. За све крпице,луткице,ђинђуве,гумене бомбонице што сам ти куповао са великом љубављу у разним шопинг центрима,кинеским робним кућама па чак и пијацама, не би ли ти удовољио а теби се можда слабо шта од тога свиђало,мада мислим да сам проникнуо у твој истанчани укус.

9. Што сам открио  једини ласер у Београду у дечјој болници у Тиршовој улици, који може мали естетски проблем (хемангиом) на твом лицу да реши, а касније кад си прерасла фазу детета  водио те у приватну дерматолошку ординацију која је имала исти ласер, а ја сам само желео да будеш задовољна својим изгледом и будеш савршено лепа, без обзира на пецкање на образима и љубичастој боји коже које су се као нуспојаве после таквог зрачења појављивале.

10. За све стихове што сам изнедрио и преточио у песме посвећене теби, а биле су то: песма у част твог рођења,песма због грациозности којом си играла балетске кореографије , песме о дечјим манирима карактеристичним за твој темперамент, које нажалост никад ниси мени прочитала или научила барем једну од њих, а чуо сам како рецитују девојчице мојих пријатеља и усхићено говоре о мени као песнику који тако дивно пише поезију за децу.

11. За први купаћи костим који сам ти купио када си имала две године и који ти је перфектно стајао на плажи у Турској или за први кревет у твојој соби који је по мојој конструкционој идеји направио столар, са ружичастим срцем као узглављем, а касније га тај исти столар назвао по теби и ставио као модел за понуду на његовом сајту.

12. За све оно што сам радио у стану ради одржавања хигијене,нарочито недељна усисавања целе куће и брисање прашине,чиме сам вас децу штедео, што сам помагао у заједничком скупљању играчака,а у доста случајева и без ваше помоћи када је требало скупити ситне делове играчкица из киндер-јајета, и што је моја и мамина дисциплина према вама била попустљива,па сте често као мали легали у кревет  мало пре поноћи.

13.  Што сам изразито пазио на твоју безбедност стављајући заштиту на штекере, склањајући ломљиве предмете на разумну висину,навлачећи ти штитнике за колена и шаке при вожњи ролера на Савском кеју,и што сам те немилице терао (као и сву децу) да везујеш појас на задњем седишту нашег аута.

14. За све нежности,поруке охрабрења,пољупце, загрљаје,ношења на „кркачама“, заједничке вожње на педолини и групним бициклима , слике  и видео-записе са разних путовања које сам развијао у фото –радњама ,правио фолдере на рачунару и  помно скупљао , да би све те успомене оставио теби и синовима у аманет, и за  нову  поп-денс музику коју сам са тобом слушао на ТВ каналу МТВ, сугеришући ти на актуелне хитове и разне плеј-листе.

15. За сву подршку око твог школовања, вожње на пријемни,посећивање заједничких изложби, набавку материјала за ручни рад и вожњу на Курс  шивења (који сам успут ја нашао преко огласа), и организовање свих рођендана а нарочито твог пунолетства где смо после пуно покушаја заједно нашли фантастично место на литици поред реке Дунав за прославу осамнаестог рођендана са твојим другарицама, за многобројне одласке код лекара па и приватног педијатра када си била болесна у више наврата, а нарочито кад си имала упалу десног плућног крила, па сам тебе и маму возио на планину Златибор да залечиш све респираторне бољке и поправиш своје здравствено стање, за све оно што сам учинио не би ли ти било боље а не могу да се сетим баш свега, а само сам желео топлу реч и загрљај који сам ретко добијао а свакако сам према теби био нежнији и попустљивији него према синовима и желео да развијемо присан и леп однос као што то имају очеви и ћерке.