Свакодневна практична активност припадника племена репродукује и наставља племе. Та репродукција није само физичка, већ и друштвена. Својом свакодневном активношћу припадници племена не репродукују само једну групу људских бића; они репродукују и само племе, посебан друштвени облик у којем та група људи на посебан начин обавља своје активности. Те активности нису последица “природних” карактеристика људи који их обављају, на исти начин на који је мед последица “природе” пчеле. 

Свакодневни живот припадника племена је посебан друштвени одговор на конкретне материјалне и историјске услове. Свакодневна активност робова репродукује робовласништво. Својом свакодневном активношћу робови не репродукују себе и своје господаре само физички; они репродукују и средства којима их њихови господари држе у ропству, као и своју навику потчињавања ауторитету господара.

Људима који живе у робовласничком друштву однос господар-роб изгледа као природан и непроменљив однос. Али, људи се не радјају као господари и робови. Робовласништво је посебан друштвени облик, којем се људи потчињавају само у врло специфичним материјалним и историјским околностима. Свакодневна практична активност најамних радника репродукује најамни рад и капитал. Својом свакодневном активношћу “модерни људи”, исто као и припадници неког племена или робови, репродукују становништво, друштвене односе и идеје свог друштва; они непрестано репродукују друштвени облик свог свакодневног живота. 

Исто као и племе или робовласнички систем, капиталистички систем није ни природни, нити крајњи облик људског друштва; као и претходне друштвене формације, капитализам је само посебан одговор на конкретне материјалне и историјске околности. За разлику од ранијих облика друштвене активности, свакодневни живот у капиталистичком друштву систематски мења материјалне услове на које је капитализам првобитно представљао одговор.

Нека материјална ограничења људске активности постепено су дошла под њихову контролу. На високом ступњу индустријализације практична активност почиње да ствара сопствене материјалне услове, али и сопствене друштвене облике. Тако предмет анализе постаје не само начин на који практична активност у капитализму репродукује капитализам, већ и начин на који сама та активност елиминише услове на које је капитализам првобитно представљао одговор.