Ако се осврнемо на супротни крај света, британски освајачи били су запањени богатством, културом и софистицираном цивилизацијом Бенгала, који су сматрали једном од најбогатијих награда на свету. Освајач је био Роберт Клајв - чија статуа поздравља посетиоце у Викторија музеју у Калкути и представља споменик британском империјалном насиљу и деградацији потлачених. Клајв је био задивљен оним што је нашао.

Описао је велики текстилни центар у Даки, сада главном граду Бангладеша, као ,,импозантан, насељен и богат попут Лондона“. После века британске владавине, број становника се са 150.000 смањио на 30.000, а град се вратио џунгли и маларији.

Адам Смит написао је да стотине хиљада умире у Бенгалу сваке године због британске регулативе која је натерала чак и фармере да ,,ору богата поља пиринча и других житарица за плантаже мака“, како
би производили опијум претварајући „оскудицу у глад“.

По речима самих владара, „беда тешко налази место у историји трговине". Равнице Индије беле се од костију ткача памука. Ишчезао је бенгалски фини памук, а напредна текстилна производња пребачена је у Енглеску. Бангладеш може ускоро бити збрисан због подизања нивоа мора, уколико индустријска друштва не почну одлучно да контролишу и преокрену катастрофу коју стварају, којима су се сада придружила Кина и друге државе у развоју.

Хаити и Бангладеш, некада сјајни драгуљи на крунама царства, данас су симболи беде и очаја, чињенице које морају да се замагле у погледу „човека у кошуљи с крагном и златом опшивеном прслуку".

Тако се прича наставља по свету, са само неколико изузетака. Најпознатији је Јапан, који је успео да избегне колонизацију - и једина је држава Југа која се развила и индустријализовала за време ове ере, што нам много говори о политичкој и економској историји.

Доказани закључак је да су суверенитет и способност контролисања унутрашњег економског развоја и уласка у међународни тржишни систем по сопственом нахођењу круцијални предуслови за економски развој.