Прилазим сада прелиминарном разматрању питања: ˝Шта је реч?˝.

Али оно што сада имам рећи биће допуњено детаљним разматрањима, која ће уследити касније. Речи су, од најстаријих времена о којима имамо историјске документе, биле објект сујеверног страхопоштовања. Човек који је знао име свог непријатеља могао је, служећи се њиме, да стекне магичну моћ над њим. Још употребљавамо изразе као ˝у име Закона˝. Лако се прихвата тврдња:

 ˝У почетку беше Реч˝.

Ово гледиште лежи у основи филозофије Платона, Карнапа и већине метафизичара између њих. Да бисмо могли да разумемо језик, морамо га најпре лишити његових мистичних атрибута који
изазивају страхопоштовање. У томе је главни циљ овог поглавља. Пре но што приђемо разматрању значења речи, испитајмо их најпре као појаве чулног света. С тог становишта, постоје четири врсте речи: изговорене, чуте, написане и прочитане.

Без икаквих сметњи претпоставићу здраворазумско гледиште о материјалним објектима, будући да касније увек можемо оно што је изражено здраворазумским терминима превести на било који
филозофски језик који нам се свиђа. Отуда је могуће сјединити написане и прочитане речи и сваку од њих заменити неким материјалним објектом – како Нојрат (Neurath) каже,
траговима мастила – који је написана или одштампана реч, сходно околностима. 

Дистинкција између писања и читања је, наравно, значајна, али скоро све оно што је потребно рећи о њој може бити речено о дистинкцији између говора и слушања.

Дата реч, рецимо ˝пас˝, може бити од многих људи, у многим околностима изговорена, чута, написана или прочитана. Оно што се дешава када нека особа каже неку реч називам ˝вербални
израз˝; оно што се дешава када нека особа чује неку реч називам ˝вербални звук˝; физички објект који се састоји од једне написане или одштампане речи називам ˝вербални облик˝. Разуме се да се вербални изрази, звукови и облици разликују од других израза, звукова  и облика психолошким карактеристикама -˝интенцијом˝ или ˝значењем“. 

Али, за сада желим да ове карактеристике, колико год је то могуће, оставим на страну, а да разматрам само статус речи, уколико оне чине део чулног света.