Зацело вам некад у неком крајолику планете, сатканом од сплета миловидних творевина, где вас одведе скривени господар путања, заличи да тај пејзаж припада управо вама. Да све те силне минијатуре у видокругу зеница трепере зарад вашег задовољства. Очекују претерано бојажљиво, из потаје, да их добрано упамтите, да се не угасе бадава кao тривијална пролазност ил' безличан трен у трајању земном.

Тада живот диктира околности, време намећe изазовe, али следећи потез повлачите искључиво ви. Вољом Господа човек је одабрано и једино кадро биће да сликовите исечке, натопљене сјајем природе, сажме у идеје, а затим колаж из ходника свести хитро преточи у речи. Уз мало труда и памети, записи о сценама са таквог позорја ће постати домишљата сведочанства, намењена пре свега публици која није имала, нажалост, прилику да их уживо гледа. На тај начин ће исписано штиво попут славних крајпуташа бити дуговечан наративни споменик инспирације за надолазеће генерације, издашно окренуте лепоти проучавања и сазнања.

Сигурно вам се догодило да у лагодном лету птице препознате витални заметак слободе, на чијим таласима би хтели да истражујете стожерне вредности ове цивилизације. Или да у гороломном, скоро нечујном, крстарењу орла преко набора небеског чаршава уочите чврстину, коју покушавате да чињењем својим достигнете. И баш у том расположењу, док су одјеци иза представе још врући, ваља се латити пера, уронити га у мастило и заорати врхом по белини хартије. Само тако ће маштовита поређења издубити упечатљив отисак и пркосити лавини заборава. Вештина сa којом то урадите мање је важна, она остаје скрајнута у сенци наума да овековечите брзо изникла размишљања. Литерарно умеће је пожељно, али није пресудно. Знање ће допринети свакако да доживљаји обуку свечано рухо, да садржај буде уверљивији, а утисци богатим језиком исказани. Међутим, и оскудно писаније, траљаво сачињено, задобија крупнији квалитет од варљивог сећања на прохујало дешавање. Сврха напора, потрошеног на фино дизајнирање одломака неког збивања и разраду његове суштине, постигнута је оног момента када знано или незнано лице, читајући ваше реченице, осети емоцију сличну оној коју сте, као актер згода, неговали у себи. Уколико је, притом, временска дистанца позамашна, тријумф бива јамачно за нијансу милији.

Можда вас нехајна игра скупине лептира подсети на детињство и неспутану лежерност. Исту ону безбригу за коју сте сматрали да никад неће минути. Благујте у том призору, па на врхунцу фантазије пробајте да ту атмосферу што пре словима прикажете и допуните са прегршт лирских детаља, који ће је направити уникатном и општом. Ако вас уз то, милодух јоргована из комшијског дворишта пресели нагло у неке идиличне пределе, које сте као школарац током ферија посећивали, покрет ка оловци би морао бити енергичнији, јер свеукупни ефекат угођаја то изискује.

Замислимо да сте се, као романтичан момак у доба големе и наивне заљубљености, нашли у ситуацији, помало несхватљивој, када вам грациозност брезе толико разнежи разум да у њеним гранама видите женске руке, испружене у загрљај, а у беличастој кори стабла, глаткој и светлој, лице млађане племкиње. Шумор лишћа звучи као танани шапат девојачких усана, док њихови бескрајни титраји наликују на букете осмеха којима свесрдно поздрављају пролазнике.

Привидно обичан сусрет, а толико надреалних визија изроди у занесеној мушкој души. Било би заиста штета да таква пријатност лагано бледи у глави једне особе. Мекани дашак те донекле поетизоване илузије, дочаране бираним речима, оправдано би побудио и задржао пажњу љубитеља књишког приповедања. Зато би и те како вредело оставити пријемчив, читљив траг о тој слаткој опсени. Закачити га као упадљиву објаву негде на стази спокоја, у име стремљења ка приступачним радостима.

Ваљда сваког од нас једаред неочекивано запљусну честице ничим изазване срећа, за коју се чак колебамо да ли је уопште завређујемо. Као поштене Божје слуге дужни смо знати да се доброчинство људско вазда благодарјем враћа, мимо правила и најаве. Након почетне збуњености, наша реакција је надасве спонтана, испуњена захвалношћу према изненадном поклону чудне силе, чије изобиље нам служи да проверимо себе. Да укротимо похлепу, да се не узнесемо и покажемо гордост, него да раскош поделимо са ближњима. Или да је промишљено искористимо за самоспознају. Па кад смо већ миљеници судбине, не будимо лењи, забележимо те тренутке. Нека записи о томе употпуне духовну заоставштину аутора, у аманет потомцима. Напослетку, часно прегнуће, ма какво и колико било, богоугодно је и за похвалу.

Иако нисте одрасли уз чари мора, крај стрме усамљене обале, изнад које су на узбрдици обраслој медитеранским биљем, ваши преци подигли солидну кућу од кречњака и у њу узидали пучка надања о родној години, сасвим је нормално да не можете бити равнодушни према таквом простору. Онда се нађете у њему и почнете да удишете мирис боровине, помешан са аромом лаванде и укусом соли. Тиме сте чулима приуштили ужитак специфичне врсте и густине. Ако ли вам доцније низ грло склизне и малко црног вина из домаћинске конобе, уз свирку трубадура на риви или грају берача грожђа, празник је приређен и вашој души, дефинитивно. Затим се измакнете од заводљивих слика, сачекате да се импресије слегну, па их као облутке са мозаика догађања, пренесете на папир и тако спречите да тужно ускоче у чељусти заборава. Напротив. Сваким подробним читањем тих редова поруке ће изнова оживљавати, навек младе и покретачке.

Запишите, макар у трошној вежбанци из ђачких дана, како сте се осећали кад зебљиво зађосте у мрачну пећину или кад непланирано заспасте дочекавши јутро у хладу древне маслине. Приближите нам потанко рискантну вожњу гондолом изнад огромног кањона, учешће у распеваној моби на стричевом имању, тродневно самостално путешествије… Упознајте несебично остале са озбиљним искушењем које сте снагом карактера и врлина пребродили. Разоткрите без устручавања ваша страховања, одрицања, бројне покушаје, сву ту неизвесност. Некоме ће та исповест значити. Биће му употребљива лекција при суочавањима са непредвиђеним препрекама. Како год, корисност записаног је неупитна.

За многе одлазак у цркву, нарочито у току прослава великих благдана, представља класични метод конзумирања вере, чији је примарни смисао блажено освежење васцеле личности. Присуство на вечерњој литургији рађа додатно узбуђење и пратећу узнемиреност. Свете тајне хришћанства углавном пробуде у човеку неодољиву тежњу за темељним преиспитивањем сопствених поступака, зацртаних циљева, односа према окружењу… Неретко, доводе и до опсежне интроспекције, после које појединац, осокољен и присебан, може да крене у ново ходочашће кроз трновити лавиринт разних шанси. Једноставно, у таквом амбијенту, узвишеном и крцатом духовношћу, надражаји бујају бесомучно, ширећи се кожом као плима егзотичних сигнала. Сва та комбинација икона, појања, молитви и тамјана неминовно је здравоносна.

Исцелитељски дејствује на организме окупљених верника. Преостаје само да те благородне знакове чулима покупите, у мислима ревносно посложите и речима осликате. Тако упаковане склонићете их неоштећене на сигурно. Далеко од сумаглице заборава и предсобља ишчезнућа. Мироваће на дохват руке онима који умеју да цене списатељски ангажман.

Неспорно је утврђено да од настанка људског рода нема безгрешног створења које обитава на Земљи. Грех, наравно, није валидан показатељ рђаве природе починиоца, нити довољан разлог за сурову и брзоплету осуду заједнице. Сваки грешник је Божје биће и требало би му омогућити да се покаје, да збаци са себе баласт сталне кривице због онога што је, можда у грубој несмотрености, урадио. Дозволити му да ублажи грижу савести, врати се из ћорсокака на исправан колосек и продужи да корача као пристојна јединка. Ово тим пре, пошто је понекад стицај опасних случајности у моћи да подстакне тешко непочинство. Попут злокобног чаробњака усмери шине опстанка у правцу туробне провалије, угрози расуђивање и заузда хуманост у вама.

Али пре спровођења искреног покајања, у тишини пред духовником, ваљало би признати, првенствено себи, да сте у одређеном животном кругу појавности и слојевитих релација бивали лоши, бахати, недовољно милостиви... И то не зато што сте прекршили религиозне каноне или норме понашања, већ зато јер сте погазили властите моралне принципе. Иоле правичног човека највише боли кад схвати да је издао самог себе, а уједно и разочарао оне који су му истински веровали. Но, нада није одјурила и даље је ту. Њена луча бодри све нас да истрајемо у тегобној борби за повратак поверења у очима сарадника, рођака или пријатеља. Жар подршке у скидању бруке са јефтино изгубљеног угледа.

Па с обзиром да се грешност никако не може избећи и да је спирала њених замки подугачка, не би било згорег описати лично искуство на том пољу. Сталожено и реално. Оголити, дабоме у разумној мери, бурна интимна превирања и унутрашње ломове. Изнети на видело нешто од свега што вас је задесило када сте згрешили и кроз каква сте раскршћа пролазили путујући с том чињеницом. Чије су отровне жаоке биле уперене ка вашем менталном здрављу? И оно што је вероватно најбитније, шта вас је мотивисало да се коренито промените и решите да се покајете? Дабогда казивање о томе послужило другима као стимуланс за духовни преображај и бекство из незгодне позиције. Нека се увере да нису једини и да је победа остварљива докле год у дуелу са неприликом постоји спремност за њу.

Писањем у разноликим формама прозаистике о нечем доживљеном или на изабрану тему са непрегледне лествице мотива, ви сте већ учинили довољно доброга на афирмацији списатељског рада. Отргли сте од заборава одређене секвенце из овоземаљског битисања. Међутим, ако поврх тога успете да осећања, која су покренуле драмске епизоде серије живота, испољите бележећи стихове, наслагане по строфама, ваше прегалаштво поприма посебну димензију. Израста у добитак чији домети растежу оквире првобитних прогноза. Потпомогнути талентом, наоружани стрпљењем и уз благослов Господа, завршни производ тог маневра стиче поетско знамење. Трајно и заслужено. Или уколико у часу надахнућа изведете допунски захват и мисли већ уткане у реченице уобличите у стихове, новонастали запис присваја креативну нијансу, која ће истовремено бити амблем његове препознатљивости. Урађен лирски искорак ће обезбедити и набој и музику вашем излагању, док ће му риме заблистати као китњасти украси у тексту, а посластице при читању.

Стихозборје је без сумње најпогоднији материјал за израду љубавног портрета. Оно је иманентно души која воли. Тајанственост њених фигура, стил и дубина изражавања неизбежно наводе сензибилно биће на свестрану анализу проживљених авантура. Најчешће лаичку и субјективну, али ипак добродошлу, јер ће умногоме зауставити понављање старих пропуста у комуникацији са драгом особом. Или ће бити употребљено за боље разумевање партнерских односа при будућем заклињању на љубав.

Давно је прокламована крилатица да се неке речи изговоре и нестану, а неке се претворе у стих и остану заувек. Доказана парола и поуздана водиља језикословаца. Зато ако је у вама посејано бар зрно правог песничког дара, трошите га кад и где год можете, без имало попуштања и оклевања. Користите штедро ту ретку привилегију, захвални начисто што је поседујете. Опевајте слободно и полетно фестивал емоција разигране душе. Да се чита, памти и препричава. Пре или касније стихови ће тихом нежношћу, као незвани гости, допрети чак и до оних који нису искусили њихов утицај.

И на крају, нека закључак ове беседе симболизује жељу за обимном и целовитом ренесансом поезије у свим сферама пулсирања друштва. Све то у накани да предивна тековина са плаветног трона античких муза постане седефни ореол свега вредног из галерије уметности марљивих неимара. А ви, као придружени члан фамилије поета, дајте радосно свој допринос испуњењу милозвучног пророчанства нашег бесмртног песника. Нека љубав из вашег стваралаштво освоји хтење код других људи и поспеши им одлуку да се прикључе песничком табору. Лирска грађевина ће се тако немилице стиховима увећавати, а дијапазон хармоничних тонова ширити, док посвуд спокојно не завлада благостање. Плодоносно и свеколико.

Јер једног дана поезију ће срцем сви здушно писати!

На Врачару,

септембра лета Господњег 2026.