Усплахирени поглед клиза по перону
истрошеном од гума
Са терминала прште информације као одбљесак
ретровизора у подне
Једнолични глас упражњава извесност доласка
Чекаоци желе да што пре васкрсну  драга лица
док звучником грми
“Грдосија са четири точка стиже из Ужица“
У општем метежу редовно кашњење делује као
паљење шибице у  продавници лака
Полулењи носачи жмиркају са климавим колицима
и носе неизвесност у путничкој торби
За бедну крајцару олакшаће вам живот
у пречици до јефтиног смештаја
Гурају се студенти и средовечне даме на
пресеку друмских ковитлаца прашине
Станицу са убледелим рефлекторима полако гута ноћ
и напетост Хичкокових филмова
Путници ће покуљати однекуд
са намерама као змијама побеглим из легла
и мирисом до пола невине провинције
На плочник ће се откотрљати последњи
изгрижени нокат 
док укочени не искочи у потпуну празнину
Чекајући аутобус апсурда
почињем да личим на неми знак поред пута
који се савија и губи у
сопственом ништавилу.