Да, ми нећемо лутати више
у касној ноћи ти и ја,
и залуд срце љубављу дише
и месечина још увек сја.
Јер душа креће већ из груди
уз мач што хрли сад у бој;
за предахом ми срце жуди,
и љубав тражи крај већ свој.
И залуд ноћ сва вољењем дише
и залуд њој ће ускоро крај,
нас двоје неће лутати више
уз месечине блистав сјај.