Излиће се, одавде, сокаком из снова,
по човеку ваша дебљина што убија,
ја вам показах само кутију стихова
ја – јефтиних речи расипник и трошаџија.

Вама, мушкараче, бркови су од купуса
из непоједеног шчија што клапи.
Ви, жено, имате белила нека густа,
жмиркате ко острига кад је рак ошапи.

Сви се ви на песничко срце ко на лептира,
љутите, прљави, са и без каљача.
Гомила позверињи, препуна немира,
накостреши се стонога вашка.

А ако ја данас личим на Хуне,
нећу да мајмунишем, је л вама то прија,
Ја ћу – ево вам – да се кикоћем и да пљунем,
право вама у лице
ја – јефтиних речи, расипник и трошаџија.