Кад осети да долази трајни кикс
свије гнездо од мирисних гранчица
од топлоте тада изгори ФЕНИКС
та бесмртна, митска птица

Ал' онда васкрсне из сивог пепела
и рашири своја неупредива крила
здрава, жива и нестварно весела
као да један живот у нама је била

Та хрпа перја лутајућа
лети ка најсјајнијој звезди -
ко' знак Христова ускрснућа

И док тако, језди, језди
ко' пеликан и небеска лађа
крв у нама умире и опет се рађа.