Дан је мали, да стану све бриге
Сан је кратак заборав бледи
Очерупана кокош јури се по лонцу
Сатови упорно краду време.

Ти си сама 
не бринеш за мене.

Небо попут фацсикле крије фајлове
бесмртне тајне
Рањен сећањем заљубљен у жеђ
Улазим у вагон самоће.....

Тамо 
Сунца нема.

Угао празнине сврби
Доколицу очешљане промаје
Звук улице опомиње
Близу су робија и помије.

Тамо 
Сунца нема.

Где год да си
Са мном ниси

Другом вреба твој осмех
Мој поклон је прошлост.