Живео сам с´ братом у мајчиној утроби
Било је као у неком тесном шатору
Пливао сам мирно у пренаталној доби
Да би завршио у болничком инкубатору

Брат је заузео добар положај јер се гурао
Добијао јаку храну и ваздух преко пупчаника
Био сам џентлмен и нисам се ником натурао
У стомаку пуном воде и разних зупчаника

Растао сам и постао фетус који има плућа
Било ми је често топло као у пакленом лонцу
Мислио сам да ме напољу чека слатка кућа
А у ствари удови кржљају, живот ми виси о концу

Није ту постојао синдром нестајућег близанца
Борио сам се колико је то било у мојој моћи
Надао се бољем и поред оштећеног ДНК ланца
Да полетим у непознато без ичије помоћи

Дође дан кад мама се превијала од болова, ужасно
И наравно прво на свет изгурала мога брата
Ја сам се појавио ко´ смежурани уљез, мало касно
После месеци мрака, отишо´у року од једног сата

И за само тог у животу једног јединог сата
Видео сам - чека ме земљотрес и два велика рата
Јер било је што ће бити а није ни било
И зато сам скочио назад у моје ништавило

За то врло кратко порођајно и тмурно време
Бабица ме гледала ко´ да сам ђаволско семе
Престо´ сам да дишем и решио све животне дилеме
Мама ће дојити брата, њему мазати беби креме

Живео сам девет месеци а умро у року од једног сата
Ушао и изашо´ тихо на велика одшкринута врата
Кратким путем ишао сам од трња до блата
Судбина је страшним пипцима обавила мог брата