"Нема слободе на овоме свету, постоје само позлаћени кавези."
( Олдус Хаксли )
Поезија
Кад су први пут видели
Јахача
Прозвали га – кентаур
Да сакрију
И збуне
Нестрпљиву децу
Али, кентаури су били
Глупи
Нису правили путеве
Шатори им се тргали
А штале смрделе
Кентаури су сви исти
Нису имали потковице
И нису јахали преко
Планине
Гњаватори с југа
Дошли су по бронзу
И смолу
А кентаури су разбили
Калупе
Једни су плели џемпере и
Шубаре
Други пунили дроњаве
Ланене капуте
Људи с реке решили су
Да је доста било
И нестадоше
Многи народи нестадоше
Са својим породицама
Одслужили су своје
На југоистоку се запатише
Курве и накинђурени
Разбојници
Потомци Гибралтара
Содоме и
Гоморе
Оно што се некад десило
Десиће се и
Сада
Многи су одговори
Заборављени
А слова разбацана
И неће се повезати
Крила и канџе
Кљун и чегртаљка
Хаљина и чизме
Прво је била реч
Потом – робље
Педофилски Рај
Анђели и девице
Свети Гај
Подводач и
Свештенице
Записане су све
Догодовштине
Испостављени рачуни
Испражњене чиније
У Књигу је уткан
Мираз
Глобалног Театра
Тепих свести
Од Гилгамеша до
Хамлета
Сфинге и грифони
Химере и ракшасе
Гнев Божји
Стари Башо
Међу стрњиком
Последњи пут