Дечак глином ваја прсте
И ови трпе од
Мекоће

Гледа у боје расуте у
Посудице
Које ће у ватри оживети

Девојка седи крај њега
И пева
Да га растужи

Кад у ватри
Поплаве и побеле
Играчке ће разбити

Јер мекоћа тела и
Ватра љубави
Не постоје у керамици