Мој деда није енглески знао,
и није знао за факултете.
Али је знао да воли људе,
да буде човек, васпита дете.

Мој деда није имао новце,
ни скупа кола, нити гаражу.
Али је знао да слуша птице,
и да преведе, шта оне кажу
.
Мој деда није љубио злато.
Не беше новца да срце прода.
Ал' увек беше захвалан Небу,
знајући кол'ко вреди слобода.

Мој деда није ишао нигде,
ван родног села и родних њива.
Али је знао да буде срећан.
Смеје се, пева. И да ужива.

Мој деда није видео света,
улице светле, земље далеке.
Али је умро с песмом у оку,
грлећи бразде, ливаде, реке.

Мoj деда није умео ништа,
што данас људи знају и могу.
Ал' ником није дугов'о зеру,
'сем српску душу, Господу Богу
Слава Богу