Не гледај тако, у љутњи не мршти се
Ја сам твоја љубљена, ја сам твоја
Нити пастирка, нити краљица,
Чак ни монахиња-богомољка
У овој сивој сам хаљини од траља
У ципелама излизаних потпетица?
Али, као и пре, дајем врућ загрљај
И страх носим у великим зеницама
Писмо моје не парај, мили
Не плачи због лажи истинске
И добро га, на само дно, сакриј
На дно своје торбе сиротињске