Немирна душа жељна твојих речи
немирно тело жељно твога.
На обали оставих свој скелет
некадашње,
у пребивалишту фараонове
прошлости,
нетакнуто,расуте дуге косе.
На другој сам страни
одсечене косе,
одсеченог конопца туге,
одсечена од урлика тамних.
На другој сам страни ја!
Твоја Ева
обавијена паучином
жеље и стидљивости.
Пружам ти руке,ја,
поново рођена.

Ако ме загрлиш можеш
ми заменити обале,
људе,ветрове и снове.
Ако ме загрлиш
желећу само једно.
Котрљамо се речима,
бескрајно.
Прешла сам пут,теби сам дошла.
Чекао си Феникса,чекао си Еву.
Уђи у забрањени град,
ништа не питај.
Уђи и слушај одјеке
знаћеш...