Као у блистави, крвоточни Хад
људи – мрави хрле у подземни Јад

Прогутани у земљином гротлу
почињу нови, суморни дан
на великим дубинама
размишљају о својим судбинама
лелујају међу бетонским
дијафрагмама
као кртице у тужним
катакомбама
стижу на своје транспарентне
станице
из предграђа безнађа
ускачу у светлост дана
пре него што схвате
шаљу их у радне казамате
Испијени ко’ кригла лошег пива
за неколико сати
ићи ће калдрмом навијени
као вашарске лутке
пре но што појми људски ум
доспеће у тамно распеће,
утонуће у лагум
Дочекаће их електро-гусенице
и разнети очај
на колосецима врхунског гмизања
Шине у одсјају кобалтне светлости
зауставиће на кратко
авантуру подземног путовања,
испресецаном  вијугавом
мрежом сенки
враћаће се у иста
предграђа безнађа
пуни земних гасова и труња
са футуристичких платформи
Из шљаштећег пакла кроз
архитектонске димњаке
путници једва показују знаке,
ескалатор их баца на плочнике
по којим клошари
пишају пароле
и тако у недоглед
стерилно дише возни ред

Као у блистави, крвоточни Хад
људи – мрави хрле у подземни Јад