Гледајте, гледајте !
Један олињали сумпор-жути пас
лењо се гега кроз
осињак саобраћаја,
прелази тромо улицу док
лимузине уз шкрипу коче
а камиони огласе бродску сирену...
Псећи живот му се згадио
кад га је газда изгубио на покеру
и пустио низ ветар...
Некад је имао педигре
и љуте кобасице за доручак
а сад лагано шепа
под огромни мост
да га хране бескућници...

Гледајте, гледајте !
тај сумпор-жути пас
још прелази прометни пут
не хајући за живот што измиче
Незаинтересовано гледа унезверене
возаче
и два,три џукца у даљини како
гоне точкове,
чуди се чему та журба
и псовање кереће мајке...
Живот му се мигољи ту
на зрелој калдрми,
својих десет година проживео је
слушајући наређења
доносећи газди вештачку кост
за ситне привилегије и миран сан
у дрвеној кућици
спрам скупоцене виле

Гледајте, гледајте !
тај сумпор-жути пас
коначно је прешао улицу
здрав и читав,
са своје ућебане длаке
стресао је прашину
и одмах се попишао на
саобраћајни знак

Под старе дане живеће као просјак,
некад крупно тело
сад је спласнуло,
ено, завртео је репом безвољно
јер зима се ближи и 
страшна искушења
за луталицу којем су
спалили дом
и угасили светлеће огрлице
Ни да лаје више нема снаге
само тамно, крупно око
које стално сузи
одаје тајну:
Њега су њушиле
опране градске керуше
и на псећем језику говориле
да је краљ