Силуета вука промрзлог на брегу,
кошава пахуље разбацује с грана,
трагови ласице по кристалном снегу...
Налегну магла у освит Митровдана.

Шаролики пашњаци потоком дојени,
музика славуја из крошњи јоргована,
балкони маслињака обронком спојени...
Милозвучне ноте на скали Ђурђевдана.

Амбари пшеницом дупке напуњени,
тулуми бубњају баштама кафана,
виногорје бљешти као грм огњени...
Жетва лешника по жеги Илиндана.

Таласање у луци усидрених барки,
грактаји галеба крај бродског каравана,
лепљиви мирис рибе, лаванде и шкољки...
Дашак маестрала пред смирај Петровдана.

Поњава језеро ледена покрила,                                         
скупина машкара варошјем табана,
кошута младунче од мраза склонила...
Мећава склизну под скуте Јовањдана.

Богослужења творе крунидбу слободе,
бодрост вере са свију благосиља страна,
литије милосрђа пространства заводе...
Православље букти у плашту Видовдана.

Па ко раб покорни на том ходочашћу,
с мераком чаробним што костима струји,
чуво би те здушно засићен почашћу,

у разгалу духа идућих благдана,
и уз дрхтав пламен свеће у олуји,
васцелу упијо сваког Божјег дана.