усмрћени у споредним улицама света
промрзли под заставама
таоци својих жена
одгајани у мраку за мрак
ригамо у запушене шоље
у бедним собама пуним бубашваба и мишева
није чудо што ретко певамо
дању или у подне или ноћу
бесмислени ратови
бесмислене године
бесмислене љубави
и питају нас:
зашто пијете толико?
ето, изгледа да су дани
створени да
буду страћени
године и љубави створене су да
буду страћене
не можемо да плачемо, и то помаже
смејању -
то је као избацивање
снова, идеала,
отрова.
не тражите од нас да певамо,
смејање је наша песма
јер све је само ужасна шала.
Исус боље да се смејао на крсту,
то би окаменило његове убице.
сада има више убица него икад
и ја пишем песме за њих.