"Лепота је нешто животињско, уколико није удружено са умом."
( Демокрит )
Поезија
Неће се вратити сад
Замршене косе, свира од туге
Већ сутра планира рај
Са њим или неким другим
Данас чека
Да јој појасни бар
Каква је магиија
Са којом се срце узме.
И зашто баш
Њено баш
Зашто ?
Неће сад никога
Млада и сама, свет је цео њен,
Не жели сада никога
Јер није њен
Анђели се због ње спуштају на земљу
Они се због ње спуштају на земљу
Из неба, због ње, на земљу
А она у облацима
Сад гледа што су се нашли у проблему
Шта ли је урадила?
Шта му је урадила?
Деловало је да све је у реду
Чак и боље од тога, као да му је значила
Да ли му је уништила среду
Или само попунила празан простор у распореду?
Ако је тако није ни вредан
Али неће сад никога
Никога
Неће сад никога
Никога...