О звери, ја нећу вечерас у тами
Да ти свладам тело, вечно греха жудно,
Нити пољупцима у бескрајној чами
Да ти мрсим тужно масне косе блудно.

Тешки сан без снова моје срце тражи,
Сан који ће свако кајање да збрише,
Сан драг теби после твојих црних лажи,
Теби, што о смрти знаш од мртвих више.

Јер, Блуд ријућ испод отмености моје,
Јалавошћу својом жигоса нас двоје;
Ал' док ти у грудма суровим ко кам

Срце је ког злочин не вређа ни један,
Ја бежим, блед, видећ лес мртвачки ледан:
Бојим се умрећу ако легнем сам.