Ти ме не волиш и не желиш, зар
леп нисам нимало, мала?
не гледајући, од страсти уз жар
на раме ми твоја рука пала.

Са говором, млада, осећајним
с тобом нисам ни нежан, ни зао.
Колико си миловала сјајних?
ко ти је све досад руке, усне дао?

Знам, они су прошли као сенке, мила,
не додирнувши твој огањ у снима.
На коленима многих си била,
а сада, ево седиш на мојима.

Нек ти очи трепавица руби,
нека ти у мисли дође други неко.
Та и ја те баш јако не љубим
тонући у нешто друго и далеко.

Ову ватру судбином очајно
не зови, веза лакоумна то је.
Као што смо се сусрели случајно
растаћемо се уз смешак нас двоје.

Својим путем отићи ћеш у смирај
да прокоцкаш дане и плач ноћи.
Нељубљене само ти не дирај,
негорене никако не зови.

У ћорсокаку с другим ћеш се наћи
о љубави брбљајућ без свести.
Тад ћу можда у шетњу изаћи
и са тобом поново се срести.

Ближе плећа окренувши другом
и мало се погнув не мислећи.
"Добро вече", рећи ћеш ми с тугом.
"Добро вече, miss", и ја ћу рећи.

И ништа неће душу да зањише.
Нит у дрхтање може да свали,
Ко је љубио, тај не љуби више.
ИЗГОРЕЛОГ НИКО НЕ ЗАПАЛИ.