Сан си ми једино дала
Да будан увек будем
Док ћуте ноћи дуге
Да зовом...
Прекривам туге.

Сан си ми послала
    По птици,
Ти-звездо далека,
Да са мном будна будеш
Да тражимо стазе
Нестале у стиху
У оку срне,
Да вином пробудиш сузе
Што их уздах, ветру узе.

Сан си ми оставила на јастук
Јутро, у цвету маслачка.
Уздах, киша и звезда.
Бреза-
Увек је била моја,
Тужна принцеза.