( у спомен на свирепо убиство монаха Харитона од стране шиптарских терориста
                                                                                        15. јуна 1999 године )

Мучко убиство једног косовског монаха
оставило окамењене људе без даха

Из Куршумлије дошо' народу веру да дели
у призренском манастиру „Свети архангели“

У тиховању и пред-видовданском стању
Отац Харитон био на монашком послушању

Кад кренуо у посету преосталој Српкињи у граду
звери-терористи пресрели његову црвену ладу

Мало што су му чупали браду и давили
него му још сломили ребра и обезглавили

Та људска багра и ножем га распорила
али православну веру није разорила

Наказе играле фудбал са свештеничком главом
потом је бацили у бунар са буђавом травом

Ван сваке људскости, ван сваког бонтона
безглави обезглавили монаха Харитона

Ти отпадници што немају људскости ни мрвицу
пале здрав разум , руше недужну црквицу

Нашли тело без главе у необележеном гробу
код безумних белих вашки у каменом добу

У манастиру „Црна река“ сахранили тело
где започе монаштво и Свето божје дело

Да злотвори не брину,Света Харитонова глава
отишла у сјајне висине, у божјем крилу спава

И сад после тол'ко година брује православна звона
на дан кад крвници убише мудрог Оца Харитона