Да ли ме то нико не воли !
О да ли кога волим ?
Осећам како ће ваздух да оболи
А ја ћу да се разболим.

Крвари смех, а желео сам здравље
Па нисам више са илузијама сродан
Оне су своје испланирале славље
И умиру пре заласка ноћи, кад је месец плодан.

Отиче поток из вене, а нисам никаква шума
У коју се накупиле од лутања уморне кише
Већ најобичнија избезумљена пума
Што за скровиште ниједно не зна више.