Испилио се дан -
Када ћеш да угледаш заставу
         изнад потопљеног мора
На очима копрена спушта перголу
                                    смелих визија
Пукотине зјапе до Прометејевог гребена
                                                и прве осеке
Треба закачити сидро за 
                         путерасти  чланак
Пусте су очи као напуштена кућа
                                          у прерији
Приближи се дахом знојаве парне
                                      локомотиве!
Сисама од плиша помилуј ожиљак
                                 узалудних дана!
Приђи на метар од згрудваног поноса!
Пусти да будем топљени сир за мазање
                                            твојих бедара!
Отргни прошлост са опалих трепавица!
Још да издржим
као угарак затомљених камина
Истаљигам као поток утањен од
                                   акумулација
Ижџигљам као пасуљ из љутог базалта
Нека се канделабри упале усред
             бестијално здудане ноћи
Бесне буре нек поруше светионике
                                полупразне душе
Јер,
Испилио се дан -
Када ћеш да угледаш заставу
         изнад потопљеног мора