Не могу да пишем о пролећу
Знате оно како ласте долећу
и природа се цела буди
какав је то смор људи.

Не могу да пишем о деки
То ми је као суд преки
Знате оно као његове седе брчине
штрче из помрчине.

Не могу да пишем о првој љубави
јер то су змије удави
Знате оно влажни пољубац на клупи
ко' да те мокра крпа по челу лупи.

Не могу да пишем о мору
кад све иде на стару фору
Да описујем бескрајну пучину
док у стомаку осећам мучнину.

Али зато децо драга
о вама може настати сага
Могу писати цели дан и ноћ
јер ви имате чаробну моћ
И кад је тишина стварате буру
па заједно полећемо у авантуру.