Препрека има своје стране света. 

Сваки јужњак различито је савладава а сваки северњак исто. То је њихова уједно и највећа разлика. Северњак се већ упире на следећу препреку док се јужњак увелико одмара и поноси собом и пређеном препреком. Препрека препречи али нуди испит у спознаји сопствених домета. Северњак не признаје границе а јужњак не признаје своју ограниченост. 

Са истоком и западом ситуација је једноставнија. Они су све одавно решили јер је све већ одавно решено и само се понавља. Лепота, у бесконачности понављања опстаје. Такође и сукоби и интезитет унутрашњих поларитета. Како би се иначе кретало оно што иначе мирује ?

Несклад на површини и јединство на небу. 

Отиснуо се човек од Земље и умешао у буку космоса. Заставе нису толико важне јер то је победа врсте. Сунчев систем је постао авлија. Разлике из те перспективе су безначајне. Штавише, из те визије и северњак и јужњак једнако изгледају. Излишно је горопадити се на космос.

Он није препрека и не може се преварити већ упознати на начин да се знање и способност развијају сразмерно немоћи. 

Пећина је била први космички брод.