Не...Не...Куда води то „не“?

Глоримус Елидроп је стрпљиво чекао свој оброк –  Лусану. Фаско је идиот и подложан сваком греху али му се мора признати таленат за одабир девојчица. Тај урођени идиотизам, да се безразложно смеје као да их привлачи и опчињава. Уме да ствара привид, мада, можда се у ствари он и не претвара пуно, можда је искрено идиот.  Како год, Фаско је његов син, само његов. Обојица имају повластицу међусобног познавања. Њихов однос је прецизно дефинисан обостраним интересима. Фаска интересује власништво над галактичким погоном алги. Он је све своје циљеве сабио у тај један. Елидроп је вешто хранио његову грамзивост. На основу исте, Фаско се стварно трудио. Фаско јесте био лупеж и то онај који се својски труди и којем ништа није тешко да би остварио свој циљ. Засветлуцала је капија. Музика добродошлице испунила је хол. Фаско је ишао напред а Лусана за њим. Деловали су безбрижно и заиграно.

Елидропа је појава Лусане искрено разгалила. Она је за њега била право откровење. Фаско је овог пута превазишао себе. Елидроп је младе девојке доживљавао митски и магијски. Свежина ритуала „игуане“ коју је развио до перфекције омогућила му је контролу и неограничено уживање. Могао је прецизно да се подмлади и остане свеж. Ритуал „игуане“ почињао је малим мирисним бомбама које су сукцесивно експлодирале дуж хола. Свака мирисна бомба имала је и своју боју. Елидроп их је подесио тако да у различитим бојама формирају име Лусана.

Фаско и Лусана стајали су у холу. Светлуцаво име Лусане мирисало је и бљескало. Фаско је био лажно зачуђен. Било му је криво што се његова улога ускоро завршава.

Лусана му је искрено симпатична. Стварно је бедно што подводи ову чаробну девојку свом оцу, глоримусу Елидропу.  Преимућство да му је отац глоримус, и да се познају, само је предуслов за овај у суштини чист посао. Елидропу девојка –  њему Галактичка фарма алги. С фармом решава већину проблема. Уосталом, с њом, постаје и власник мора. Он, Фаско, поседоваће море, море. Дао би још шест Лусана али му је ипак криво за ову једну.

Лусана је ћутала. Стајала је мирно без покрета. Њено светлуцаво име долетело је испред ње и зауставило се. Већ је требало да буде фасцинирана. На Фасково изненађење, она се након тога окренула и легла на под. Следећег тренутка већ је заспала. Ово је било крајње неочекивано. Фаско је заиста био збуњен.  Безобразно је заспала без упозорења. Невероватно лоше понашање. Наљутио се и побеснео.. Све симпатије према њој су нестале. Хтео је да је ишутира док тако лежи на поду и спава. Овако нешто се дешава први пут. Елидроп је снажно почео да се смеје. Громки смех померио је њено „име“, боље рећи одувао у сасвим други крај хола. Фаско је фрустрирано стајао изнад Лусане неодлучан у намери да ли да је ишутира. Не памти да је икада био овако затечен. Бес му је пунио плућа.

- Смеј се у себи ако си глоримус.
- Глоримус може да се смеје како хоће! - узвратио је Елидроп.
- У ствари овде ништа није смешно. Испунио сам твоју вољу, дај ми печат фарме и спавај заједно са њом, то је твоја ствар.
- Моја воља је тајна за твоје гневно срце.
- Немам срце, твој сам син!
- Набавићу ти на фарми ново, ово могу да ти извадим ако хоћеш.
- Нека хвала, само хоћу печат фарме.

Елидроп је пришао Лусани и подигао је. Чудно је запуцкетао прстима и она је остала да лебди. Фаско је оћутао. Сваки наставак дијалога ишао је на његову штету.
Неговане ноћи...

Елидроп је пажљиво гледао њено лице. Спокојно, невино и савршено. Лебдела је ту крај њега. Додирнуо је њену косу. То није учинио руком већ  је сваки прст чекао ред да то уради. Журба убија срећу. Непрекинути низ благог и клизећег додира орасположио је његову моћ. На врху свих неиспуњености стоји игра пламене жеље непредвидљиве раскошне различитости.