Већ сам раније назначио да је појава НФ нужна у контексту свеопштег осећања које зрачи модерно доба, а то је стално повећање значаја научно - технолошких изума, као и спекулативне могућности нових технолошких пробоја и револуција. Из овога се лако може закључити да је НФ она врста фикције у којој научно - технолошки елементи имају значајни моментум у њеној конструкцији. 

Неки нетерски концепти савремене НФ

Као што у египатској филозофији, из које је настала египатска митологија, односно религија, постоје принципи (нетери) с врхунским принципом Нетер нетеру, тако и у другим свеобухватним системима, у друштву или у књижевној фикцији, постоје идеје које покушавају да у себи одреде основне покретачке силе, правце и смерове њиховог дејства, форме и динамичке целине, архетипове, типове, индивидуалне моделе, хабитат, природу, итд. У савременој научној фантастици, којој су основни медији изражавања књижевна проза, филм, стрип и видео -  игре, најпознатији модели ове врсте су „Звездане стазе“, телевизијски и филмски серијал, затим филмована епска фантазија „Звездани ратови“, филмски серијал „Матрикс“, као и још нека, мање позната или импресивна остварења.

У основи ових вишезначних остварења, јасно се истичу егзистенцијални и етички моменти, усредсређени пре свега на развој личности главних јунака и њихову интеракцију с друштвом, односно најважнијим друштвеним дешавањима. У серијалу „Звездане стазе“ најбоље обрађен аспект су међулични односи, при чему је фантазијски технолошки елемент искоришћен како би се за развој оваквих односа створили погодни друштвени услови. У овом серијалу, премиса која омогућује напредовање и изградњу личности је утопијски социјализам, који искључује било какву могућност, у данашњем свету владајућих, егоистичких, приватно сопственичких, себичних, злочиначких, технократских, итд. амбиција. Главни јунаци су у доброј мери идеализовани и служе као модели личности често супротстављени интересима који нужно извиру из неких друштвених концепата, нарочито државе, која је у овом замишљеном свету изгубила највећи део својих стварних атрибута, а тиме и иницијативу. Један од главних мотива - покретача у „Звезданим стазама“ је радозналост, жеља за истраживањем и стицањем знања, унапређењем личности, што је заправо основни филозофски и егзистенцијалистички захтев (нпр. код Спинозе).

У серијалу епске научне фантастике „Звездани ратови“, постоји нешто другачија врста друштвеног окружења. Тамо су две главне друштвене формације - диктатура и република, које се дијалектички преплићу у задатом биполарном моделу, историјски и реално веома актуелном. Овај дуализам се пресликава на главне јунаке и они морају да се определе између светле и тамне стране силе, која је такође двојака. Према томе, оно што одређује личност јесте етос, а његови главни носиоци су нека врста „светих ратника“ — џедаји.

Дуализам је доследно спроведен и у подели главних  улога - два носећа лика су близанци (што се до самог краја приче може само наслутити), принцеза Леја и џедај Лук Скајвокер. Други јунаци с одлучујућом улогом су типски карактери (Хан Соло) који су у сталној борби са својим карактерним особинама (заправо друштвено одређеним векторима индивидуације) јер се на њих врши притисак са стране етоса. Хан Соло је идеални пример индивидуалног предузимача који се креће зоном између дозвољеног и недозвољеног, али његов  лични однос с осталим јунацима увек превлада његову условљеност. Искварена логика типа „ланца командовања“ (пирамидалне структуре друштвене организације) оличена у „империји“, одн. „императору“, не садржи у себи овај унутрашњи мотив и због тога тежи освајању свих доступних области, као и уништењу оних који одбијају да се прикључе на систем. Унутрашња борба код палог џедаја Дарта Вејдера (Анакина Скајвокера) тек на самом крају епа разоткрива дубоко закопано језгро његове личности. Овај лик је типична жртва емоције самосажаљења, од прве епизоде у којој се појављује, жртва друштвеног система који је поробио његову мајку, а њега емоционално условио да својим реактивним понашањем чини зло и онда када жели да чини добро. Иако и јунаци са супротне стране имају сличну ситуацију, њима је на услузи мудрост етоса (вечности) за разлику од „лукавог ума“ (праксе владања).

„Матрикс“, осим замерки упућених на претерано коришћење маркетиншких и кореографских елемената, има такође веома снажну идеју, која стварност представља на релацији представе („Великог Брата“), обмане и самообмане, с једне стране, а с друге - слободне и освешћене личности, која је у сваком погледу маргинализована и стављена изван закона. „Матрикс“ понајвише одражава тренутну друштвену ситуацију, у складу с владајућом технологијом краја 20. и почетка 21. века -  уједињени систем тзв. „вештачке интелигенције“ и његово вишеструко уплитање у свакодневни живот човека, с тенденцијом да се сваки тренутак и свака, па и најмања активност, уклопи у „матрицу“, како би се остварила контрола која јесте - безбедност. Данас је читав свет узнемирен оваквим догађањем, одавно антиципираним у класичним делима научне фантастике (Ми, 1984, Метрополис, Дан када се Земља зауставила, итд).