Многи кажу да је то најдужа улица у Београду. Спаја два дела града, носи два имена има то двојство у себи које га прати вековима. Булевар...

Када сам дошла у Београд, био је Булевар револуције. Имао је ту револуционарну црту у себи, поготово када ходате левом страном Булевара и посматрате љуте уличне продавце. Постао је недуго затим Булевар краља Александра. Вратила се та аристократско - монархистичка црта у називу најдуже улице у Београду.

Да ме сада питате, шта ми се више допада, не знам да вам кажем. Да будем искрена, највише волим мирис куваног џема из уџерица на Булевару. Најлепша је јесен на Булевару. Старе трошне кућице које су у распаду миришу посебном свежином. Милина је проћи поред њих. Као да се Јатаган – мала вратила у Београд. Старе Београђанке испред својих старих кућерака мешају огромне шерпе са ајварима, пеку паприке и гледају који студент из провинције је нашао уточиште себи макар за месец дана.

Мачке са дугачким реповима се облизују око ватре и чекају моменат да дохвате које парче џигерице ако им газдарица баци. Трамвај удара јако по шинама и то је онај препознатљиви звук Београда који нема ниједан град у Србији више. Будити се у Београду је посебна чар. Чујете сирене бродова у луци, чујете клепетање трамвајских шина и гласове продаваца на улицама Булевара. Ако скренете десно или лево, у неку уличицу, упашћете у блато да ће вам ципеле бити замазане наредних десет дана.

Булевар вас грли својом несебичном топлином. Кафанице са карираним столњацима поређаним на самој ивици окупљају уличне булеварске пијанице, које гледају и звиждућу за сваком девојком која туда прође. Волим Булевар. Волим га и као Булевар револуције и као Булевар краља Александра.

Краљ Александар је краљ који је задужио много Југославију, заправо он је створио. Републиканци би рекли да није баш тако, а противници југословенске идеје да је то највећа грешка коју је направио. Неки би и оправдали догађај у Марсеју. Нема оправдања за тај октобар 1934. Кад бисте питали улице Булевара како би волеле да се зову, верујем да би свака пукотина изјавила да је револуција задојила и да је име које је носио право. Стари комунисти су били јако разочарани променом имена. Кад бисте залутали и наишли на окорелог социјалистичког милиционера, рекао би вам да сте у Булевару револуције. Слагао би вас  не трепнувши .

Булевар – колико љубави у том имену. Само звуци старог саксофона уличног булеварског певача одзвањају. Јутро је. Недеља. Булевар живи.