Ушетала се и погледи су експлодирали. 

Све на њој било је пожељно.Теткица која је носила кофу воде морала је да застане и блене. Наставник техничког који се ту затекао спустио је наочари да је боље види. Једино су деца трчкарала и за њих је она била подједнако важна као и дебела теткица са кофом.

Њена појава постала је догађај.

Директор није био изненађен. Очекивао је њен долазак. Када је ушла у његову канцеларију схватио је одмах да та школа није имала тако добру рибу. Није обратио пажњу на њену причу. Кратко је рекао:

- Примљени сте.

У неко друго време било је важно знање, скромност, посвећеност и љубав.
Данас се свело на новац и секс. Добро је што прваци нису оптерећени сексом. Школа је у ствари припадала женама. Једини мушкарци уз њега били су наставник техничког и вероучитељ.

Тешко је владати женама.

Страшно се истрошио свих ових година покушавајући нешто...мада ни њему није јасно тачно шта. Жене су га исцрпле ментално а неке и физички. Није му било лако. Бити директор велика је одговорност.

Дошао је тренутак слатке освете. Женама се најбоље свете жене. Њихова осветничка машта нема границе. У то се уверио толико пута. Ова данас је права бомба.

Изашао је из канцеларије са осмехом. Био је задовољан.
Купио је мир барем месец дана.