Живео је у свету етикета. Патио је од успешних фирми и реклама које се усађују у свест. Ушао је у продавницу и купио најскупљи модел. Нема везе што ће после тога две недеље гладовати. Битно је да је у топ форми, да је у сваком тренутку «in». Да не могу са подозрењем да му се смеју.

Једног дана су му подвалили. Купио је лажну мајицу са етикетом што подсећа на оригинал. Касно је приметио. При откувавању мајица је пустила боју. Пао је у депресију јер је презирао шкарт. Није могао да схвати како му се то десило. Како ће га гледати на улици са прошараном мајицом од лошег материјала? Која девојка ће хтети да разговара са њим и ко ће да му похвали укус?

Почео је још више да мрзи кинески кварт и бувље пијаце. Није схватао како људи могу да падну тако ниско.

Једног дана је добио отказ у фирми. Почео је да шверцује фармерке и мајице да би преживео. Знао је да су то бледе копије и савест га је у почетку прогањала. Гушио се у просечном стандарду и бофлу што приања за нечисту крв. Напослетку је и сам почео да се облачи увредљиво. Сањао је  Replay, Armany, Paul and Shark,Diadoru и све остале величанствене робне марке које је већ изанђале држао у старом шифоњеру.

Надао се да ће једног дана моћи да иде у шопинг у Италију само за себе и своју префињену душу. Доста му је тезги, смрзавања и лоших снабдевача.

Етикете су га стално прогањале. Није подносио лажне величине. Ипак, црева су морала некако да функционишу. И сада понекад застаје крај скупоценог излога у Главној улици да науљи очи са високом модом. Са његових панталона вијори закрпа претећи да угуши сваку унутрашњу побуну.