"Нема слободе на овоме свету, постоје само позлаћени кавези."
( Олдус Хаксли )
Приче
Ђура Муфљуз долази у кафић изузетно када му то стална заузетост и радне обавезе дозволе. Његова специјалност је иначе перманентно џабалебарење и дангуба, али се мора признати да то, поред циркања ради врло стручно и на високом нивоу. Познат је по томе што не признаје и не поштује никакве прописе, посебно не оне законске. Иако од других очекује да се придржавају оних прописа које је сам измислио као фићфирић и врдалама, сам их крши чим му то одговара. Тако је и стекао надимак Муфљуз. Многе његове акције нису баш биле на ивици закона, него пре за директно привођење у марици.Тако су га једном приликом на делу склептала два милицајца, и било је више него очигледно да га чека подужа лежарина у ћузи.
То се нешто није уклапало у његове краткорочне планове и он реши Гордијев чвор на овај начин. Нокаутира оба службена лица и клисне. Превидео је само једну ствар. Плави анђелчићи у таквим случајевима имају памћење као слонови. Први следећи пут када је направио неку од својих познатих неподопштина, у његову част су се ангажовале три патроле. Сатеран у шкрипац, шмугнуо је у хотел " Војводина " који је одмах био опкољен. Њему није било потребно посебно објашњавати да ће, ако га ухвате, постати сличан њима, тј. они ће га лично оплавити од батина.
Мозак му је радио 300 на сат, и он утекне у кухињу где се брзо скине у гаће и прелије уљем.
Све три патроле су се истовремено вратиле у станицу, где их је шеф упитао онако прљаве и флекаве:
- Јесте ли га уфатили ?
- Јесмо.
- Ди ги је ?
- Исклизнуо нам је из шака.