Људи су се специјализовали за мржњу. Завршили су мастер и постали доктори нове научне дисциплине-мрзологије. Према томе, што је већи технолошки развој то је већи степен галопа мрзологије. Друштвене мреже и жути таблоиди су крунски доказ за то, јер шире мржњу високо у стратосфери а онда се као седефни поларни облак нагло спусте и заледе сваки титрај љубави на тлу.  

Што више ровариш по Facebook-u и Whats Up-u то више постајеш мрзитељ. Временом у колико многе на вашем блогу оборите мржњом са ногу, можете   постати мајстор високе ложе мрзотерије. Угледна личност коју засипају конфетама зла и окрајцима лажних диплома. Можда и председник владе угледних мрзовољних празноглаваца.

Ми мрзимо комшију који истреса мрве са поњаве да нахрани врапце ( не дај Боже да нека упадне на нашу терасу); и колегу са посла јер има сисату љубавницу са штиклама на два спрата; и брата од стрица јер је деобом наследства добио већа стабла јабука; и жене што упаркиравају кола у гаражу брзином корњаче која пати од киле; и песнике који имају милозвучније речи и боље шиље пера... 

Мрзимо јер волимо да мрзимо. И тачка.

Толико се накотило мржњи да их је тешко пребројати: осветничка, примитивна, виртуелна, генетска, ирационална... И размножавају се тако брзо ко` пацови у свемирском броду. Гризу се међусобно и једу саме себе. Мржња растаче мозак и дроби џигерицу, али ипак је многи пију на сламчицу као неодољиви тропски коктел. Мржња руши верске принципе и као булдожер гази преко гробља светаца.

Људи лежу са њом као са надуваном лутком и буде се са издуваним сновима. Почиње нови дан са доручком мржње, а конзументи се претварају у митолошко биће са две главе и пет екстремитета. Сав тај вишак набубрео је из ситне и пакосне клице мржње. Прети да постане Киборг који руши све бране алтруиста, да би црна набујала вода однела свих десет Божјих заповести.  

Мржња као у филму Метју Касовица може израсти у расизам у предграђу Париза а одатле се раширити брзином ајкулиног завеслаја у сваки делић планете која се гаси. Зато људи праве хумане роботе. Таква вештачка интелигенција ће у почетку бити послушна и правична али ће током “еволуције” попримити све обрисе човеколике мржње. И вероватно ће их превазићи у томе, јер су им задали врло захтевне параметре и опскурне алгоритме.

Мржња као пошаст новог доба распршује отров јачи и од додира коже златне жабе у крв оних миротвораца којима су Нобела закуцали за чело. Е сад, да ли мржња може бити вирус који се шири са људи на птице? Да мржња је толико јака да је са човека прешла на животиње. Нешто попут грипа. И тако градске мајке-свраке упадају у туђа гнезда и кљују јаја из којих птићи неће никад да полете. И све то из чисте, болесне сврачје мржње. Тако и мајмуни љуљају гране на којима седе њихови рођаци-мајмуни, не би ли пали на тло где их чека чељуст крвожедног тигра. А они смо имитирају људе, мислећи да је то само безазлена игра. 

Мржња има снагу хиљаду хидрогенских бомби и има јачу експлозивност него фузија свих лаких атомских језгара. Она претвара пепео и прах у кваркове и бозоне од којих се леди крв у жилама. Људи који протерују Руске класике а балет замењују злогласним stand-up комичарима постају носиоци најновијег тренда мржње - истребљивања културе. А кад култура нестане цунами мржње порушиће и последње пирамиде светлости на земљи. Све после тога је помрачење ума и затирање плода.  

Пантљичара мржња се неприметно увлачи у стомаке новог човека и изазива страшне грчеве. Све време изнутра му вришти у уво: „Деструкција је твоја синус функција, права звезда што на небу сија“! Мржња толико силовито делује да кад остане без објекта мржње ,почиње сама свој организам да изједа. И на крају све оглође до самих костију. Постајемо скелети негативног наелектрисања. Мрзитељи самих себе.  

Особа са именом Мрзољуб постаје продукт болесних амбиција својих родитеља. И кад се прекине танка нит филма, настаје хаос, сва накупљена мржња рафално пуца у све око вас, затире и потире све оне који су ушли у сферу вашег интереса. Чак и оне које су се само насмејали у погрешном тренутку. Испод плашта мрзитељства појављује се монструм који сурово пресуђује као Месија из пакла. Без иједног трзаја на лицу. Професионалац данашњице. Ретард ближе околине.  

Мржња је кад украдеш бицикл комшији поштару; мржња је кад купиш скупе патике да засениш радничку класу; мржња је кад не даш хлеба гладном циганину; мржња је реч која као гиљотина сасече хуманоида у трену; мржња је кад ближњем свом спалиш мостове по којим је ходао, мржња је кад подмећеш кукавичја јаја у гнездо крхких птица певачица, мржња је кад другу отмеш ужину и тераш га да једе крило слепог миша, мржња је болест од које умиру најсуптилнији филмски пољупци. 

Мржња је...Сујета богатих. Патња сиромашних. Одстрањени бубрег емпатије.  

Мржња ће појести ову планету и пре него што стигнемо да стиснемо дугме за активирање ракета са нуклеарним бојевим главама и покушамо да уништимо све око нас.  Али џаба и катаклизма... Космичка прашина напуњена смртоносним честицама мржње плутаће и даље безграничним простором тражећи нову планету. А тамо ће већ знати како да пусти своје пипке.