Градитељима Аутопута 60.
ЧЕТИРИ ЧИЊЕНИЦЕ

1.

Приликом завршетка радова на Аутопуту 1959, војници једне Војне поште поздравили су своје
другове следећом поруком:

Живимо у стварности инвентивнијој од снова, у животу који уме да измишља задатке младим људима.
Акције су нас научиле да се не збуњујемо пред препрекама. Знамо да прекорачимо реку која нам
се испречи на путу и померимо брдо ако смета, па што да не позовемо и само сунце на чај као што је
то чинио Владимир Мајаковски?

2.

Дрска самосвест и стварносна романтика исписале су на Аутопуту о коме је реч чудесну паролу:
ПРЕМАШИМО ОЧЕВЕ ДА БИСМО ИМ ПОСТАЛИ РАВНИ!

3.

„На једном делу бараке остао комад белог зида. Нека Мика нешто овде наслика, повикали сви.
Донео Мика фарбу. Гледамо. Нацртао: две велике шаке, држе – сунце. Сви су били задовољни. Мика
је велики махер црта ко краљ Милан.“

4.

„… Нама је важно да се иживљавамо из једног комада. Кад одвалим комад брега, да то буде и
љубавна изјава Аутопуту и девојке да виде какав сам делија и мали инат мој, уживање у померању
ствари са њиховог места, (тако рећи ћеф, драг и користан) и поклон један моме деди који је одувек
желео да путује у Грчку.“

Из бригадирског писма