Драги Џоне,

знам да ће Пегаз пронаћи твоје пребивалиште и стрести са гриве наше збирке мисли. Сакупи их и укопај жицама како пристаје. То си одувек умео боље од нас. Понекад нам се чинило да су твоје поруке обојене утопијом наде и позивале на невидљив пут толеранције.

Ми остали, огртали смо се свакидашњицом и дугом лажних тонова.

Ништа нисмо научили ! Изгубили смо како су предвидели. Потрошили смо животе у фонтани безнађа. Потонули у море просечности. Тумарамо светом уморним кораком изгубљене војске Наредника Пајпера у потрази за изгубљеним срцима.

Да ли си пронашао топлину собе од Норвешког дрвета ?

Џону Ленону - генерација