Војислав Илић

И код нас овамо маскенбал се гради,
Позвати су стари, позвати су млади, -
И одбор је склопљен. И већ ових дана
Позваћемо госте и са других страна.
Претседник одбора о свему се стара,
Јер је он одређен да претставља цара ;
Имаће на грудма орден златног руна,
Али му на глави неће бити круна -
Него, место круне, чаков или капа ;
Одборници биће гомила сатрапа.
Крај његових ногу скупиће се звери :
Медведи, мајмуни, мачке и пантери.
Госпођице лепе и госпође младе
Претстављаће голе нимфе и најаде.
Та и сам ће Рудник, кад га смеј пробуди,
Од силнога смеја да развали груди.
За весеље такво и за љубав њину,
Сам начелник прист'о да претставља свињу.
Једна лепа госпа, али доста стара,
Набавила руно од једног жандара.
Цар је на то пажњу обратио много,
Сваки свога " фаха " да се држи строго :
Тако смо позвали и једног сељака,
Да претставља собом хромога просјака.
Него ту се друштво забринуло цело :
Да ли сељак има просјачко одело ?
Једна мудра глава реши збрку целу :
Та нек дође сељак у своме оделу.

*

Ето то је програм, нака свако види ;
Пишите нам , Срби како вам се свиди ?