Саша Б.Пешић

Луцидно њишући кошчате бокове

смрт у мантији свештеника

клизи преко иловаче

Гробови ничу као грбе

Прозрачне очи баштована

с оданошћу задушнох баба

гутају пејзаже

Гладиоле беспомоћно зуре у празнину

Окренуто лицем према земљи

под небом вечне љубави

гасне сунце мог рођења